Da li se Chuck Norris ikada zaljubio? Chuck Norris se ne zaljubljuje, vi se zaljubljujete u njega. Ne sviđa vam se to? Da li možete da zamislite kako bi bilo da se Chuck Norris zaljubi u vas? U potpunosti sam saglasan sa vama – to je jako loša ideja. A kako prolaze momci koji su sušta suprotnost Chucku? Da li se na primjer Spock zaljubljuje? Ne. Spock logično razmišlja. Hajde da vidimo putem logičnog razmišljanja kako je priroda podmuklo organizirala da se čovjek zaljubi, i to na prvi pogled. Navodno. Koristiću lični primjer jer najbolje znam šta se događalo…

Prva ljubav, nakon one prve prve ljubavi u osnovnoj školi, događa se u drugom razredu gimnazije, usmjerenje kultura, dakle sve puno devojčica. To ste svi prošli i znate o čemu govorim. Mene je puklo momentalno, sve se dogodilo u pola sata. Kako znam, pa nisam valjda merio vreme tada? Nisam. Nekoliko godina nakon tog zaljubljivanja počeo sam da odvrćem film unatrag, nešto mi je stalno bilo čudno. Koji se to đavo desio da sam momentalno počeo da primećujem drugaricu koja se nije isticala ni po čemu osim po neuglednosti? I zašto nakon toga nisam obraćao pažnju na barem petnaest vrelih i rasnih devojki u mom razredu? Propupalo i zrelo za branje. No, dobro, nije da ih nisam video, ali dok sam jurio za ovom prvom sve ostalo mi nije bilo važno.

Događaj D je bio izlet cele gimnazije na Kozaru ili Jasenovac, ne sećam se više, nebitno je. Sve stereotipno – gitara u busu, deranje na sav glas, cuclanje alkohola iz strogo skrivenih rezervi. Divljanje po prirodi, zajebavanje i vatanje ženskog sveta i tako to. Skupljanje pijanih uokolo. Na povratku svi totalno izmoreni ulećemo u busove i ova o kojoj je riječ seda odmah do mene. Još se nešto zajebava – kako je svi drpaju za dupe i da bolje da je kraj mene jer sam ja dečko koji je uvek miran u razredu. Sedi samo, baš me briga. Kako se bus polako truckao lošim drumom, a osim polumrtvih tinejdžera nije bilo ničega drugoga za gledanje, počeo sam da posmatram biće pokraj sebe. Učinilo mi se da ima lijep vrat, pa da ima seksi glas, pa da je duhovita, da čak i njen znoj lepo miriši, i sve tako po redu. Kako je celokupno raspoloženje na izletu bilo jako dobro, direktor i podvornik gimnazije su na povratku prisilno zamoljeni da otključaju dvoranu za fiskulturu i iznesu muziku. Žurka se produžila do ponoći, a ja sam celo vreme gledao da budem uz novoprimećenu drugaricu, nešto jednostavno nije dalo da se maknem od nje. Bio sam duboko kuhan kada je neko po peti put pustio Prokol Harum. Ona je do neke mere tolerisala ono što sam radio sa njom verujući da se to zove ples, a kada joj je dosadilo popila je celu pivu i u roku pet minuta su je nosili kući. Kraj priče za taj dan, a i za mesece koji slede.

Ti meseci su bili dugi kao godine jer me ona nije zarezivala pet posto. Od proleća kada je sve počelo pa do leta napravio sam nekih stopedeset gluposti da joj se približim, neuspešno. Na kraju sam saznao gde će da letuje pa sam otišao tamo, i kao slučajno se našao na istom pesku sa njom. Baška na Krku, ako vas zanima, nekada je bila odlična plaža. Brzo sam primljen u čopor jer je većina naroda tamo bila iz iste gimnazije.

Ključni momenat događa se iste večeri. U kafić na plaži uleću ženske koje su do tada igrale odbojku i onako znojave naguraju se u preostali prostor. Odmah do mene. Jedna me pita da li hoću sladoleda (kasnije se ispostavilo da me je merkala ceo dan). Ja je gledam i vidim samo jedan sladoled, al kažem pa hoću. Primakni se, naredi ona (da, naredi) i uvali mi jezikom komad sladoleda u usta. E to je tek bio elektrošok i prepad. Da bi vam bilo jasnije zašto me je tako lupilo (opet) moram da napomenem da sam do tog trenutka, a na sreću još samo nekoliko idućih sati, bio kompletno nevin! Ova moja prva ljubav više nije postojala, zamenila ju je jurišem odbojkašica znojnih sisa. Onaj sladoled se nije istopio u mojim ustima a već sam imao erekciju koja nije prolazila… satima. Šta da vas lažem. Prvo pa muško, Henri Miler sindrom (“penis mi je bio toliko krut da sam mislio da mogu tanjir da razbijem njime”). Iza toga, s nekim drugim devojkama više nije bilo tako, ali to je već druga priča. A odbojkašicu sam zaboravio za sedam dana.

Spock  je zaključio: potpuno neinteresovanje za nabujalo seks meso, apsolutno interesovanje za neuglednu štrebericu koja celo vreme ne dopušta da joj se dirne levi guz (kasnije je htela da se upucava, baš kada sam se natezao sa odbojkašicom, ali ova ju je jednostavno bacila s kreveta) i zatim potpuni preokret u šezdeset sekundi? Kao nožem odrezano. Spock je primetio da je ključna riječ znoj. Ponavlja se dva puta. Ako sam bio dovoljno blizu da udahnem miris znoja, to znači da sam udahnuo i gomilu feromona koju su u datom momentu spomenute devojke ispuštale, napaljene svaka iz svojih razloga. To je napravilo kemijski kuršlus u mozgu koji me je kasnije ubeđivao da moram da osvojim baš tu a ne neku drugu. Ne znam da li postoji neko bolje objašnjenje, a da ima logike. Da li je ono prvi put bila ljubav? Možda, ali sigurno nije bila intelektualnog tipa, nego sirovi nagon. Da li je ono drugi put bila ljubav? Defintivno ne. Slepo kresanje do iznemoglosti.
Kresnite i vi nešto, ako ste dobili inspiraciju.